Veliki kašalj, poznat i kao magareći kašalj; latinski pertusis, pripada grupi zaraznih bolesti, a uzročnik je bakterija Bordetella pertussis. Prenosi se kapljično sa obolele osobe, a period u kome se učestalije javlja je kraj zime i proleće, te ukoliko ne mislimo na ovo obolenje često se pogrešno tumači kao „alergijski kašalj“.
Prethodne dve godine imali smo veoma veliku učestalost velikog kašlja u dece školskog uzrasrta i adolescenata.
Bolest prolazi kroz tri faze: kataralna faza, faza zacenjivanja i faza rekonvalescencije ili oporavka. Osoba je najzaraznije u periodu inkubacije, tj pre pojave simptoma i tokom prve i druge faze bolesti.
Simptomi bolesti
U početku, kataralni stadijum, veliki kašalj liči na običnu prehladu:
- Blago povišena temperatura,ili je čak i nema
- Kijanje
- Curenje iz nosa
- Suv kašalj
Nakon nedelju do dve, kašalj menja karakter, postaje mnogo jači i dolazi do karakterističnih napada kašlja koji:
- Traju realtivno kratko, minut -dva ali su toliko neprijatni da izazivaju strah da tokom napada kašlja nije moguće doći do daha, nekada se javlja i apnea( nemogućnost udaha)
- Mogu izazvati povraćanje
- praćeni su karakterističnim „zviždukom ili hukom” ili tzv „zacenjivanjem“ prilikom udaha,
- češći su noću u toku sna, u napadu kašlja osoba pocrveni u licu, zasuzi, nekada i ne može da proguta lepljivu slinu
Faza zacenjivanja traje najmanje 2 nedelje i potom se smanjuje i učestalost i intenzitet napada, ali period rekonvalescencije je vrlo dug, traje mesecima i zato je ovaj kašalj u narodu poznat i kao „kašalj od sto dana“.
Prevencija
Najefikasniji način zaštite je vakcinacija. Vakcina protiv velikog kašlja je deo redovnog programa vakcinacije, i obično se daje kao kombinovana vakcina (npr. DTP – difterija, tetanus, pertusis), ali postvakcinalni imunitet nije trajan.
Trudnicama se preporučuje vakcinacija u trećem trimestru, kako bi svojim antitelima zaštitile novorođenče do trenutka kada ono može da primi prvu dozu vakcine.
Lečenje
Ako se bolest otkrije na vreme, antibiotici (ali ne svi, već prvenstveno makrolidni antibiotici ili tetraciklini) mogu pomoći da se simptomi ublaže i da se smanji mogućnost prenošenja zaraze, a ukoliko se osobi koja je bila u bliskom kontaktu sa obolelim od pertusisa u fazi inkubacije preventivno uvede makrolid, može se sprečiti ne samo širenje zaraze već i obolevanje.
U kasnijim fazama bolesti, antibiotici više ne pomažu u ublažavanju simptoma, već se lečenje svodi na olakšavanje tegoba.
Ukoliko oboli novorođenče pre nego što primi redovne DiTePer vakcine, ili nevakcinisano odojče i malo dete, neophodna je hospitalizacije, jer u fazi napada kašlja i apnee (prestanka disanja) može doći do hipoksemije (nedostatka kiseonika) pa i životne ugroženosti novorođenčeta i odojčeta.
Literatura
- World Health Organization (WHO). Pertussis (whooping cough). Dostupno na: https://www.who.int
- Mayo Clinic. Whooping cough (pertussis) – Symptoms and causes. https://www.mayoclinic.org
