Epidemiološke studije ukazuju da iz godine u godinu raste  broj osoba koje imaju alergijske bolesti, među kojima su veoma zastupljene alergijske bolesti disajnih puteva.  Trenutna procena je   da u svetu oko 500 miliona ljudi ima alergijski rinitis od kojih  30%  ima alergijsku astmu. 

Zabluda 1: „Alergija je znak slabog imuniteta“

Jedna od najčešćih zabluda je kod osoba koje imaju  alergijski rintiis i astmu je: “alergija je zbog  slabog imuniteta”. Po defincijli alergija je, prejak, nesvrsishodan, odgovor imunskog sistema na supstancu belančevinaste strukture, koja je prirodna, tj nije uzročnik bolesti.

Polen u vazduhu mora da postoji, kada ne bude bilo polena, neće biti ni vegatacije, a sa nestankom vegetacije ugrožen je opstanak ljudi. Grinje  se nalaze u svim domovima i svi udušemo vazduh u kome se nalazi alergogeni deo grinje, ali nemamo svi tzv. atopijsku konstituciju.

Atopijska konstitucija je  osobina organizma (vrlo često familijarna) da se stvaraju antitela iz klase IgE na belančevine grinja, polena, buđi, mleko, jaje, i mnogo čega drugog što postoji u našem okruženju, a ne izaziva  bolest. Osobe sa atopijskom konstitucijom zbog preteranog i prejakog odgovora na  polen iz vazduha, dobijaju zapaljenske promene sluznice nosa, a  neki od njih i sluznice bronha. Ovo zapaljenje (inflamacija) sluznice disajnih puteva je uzrok za tegobe koje osoba sa alergijskom oseća. Prema tome, kamen temeljac u lečenju  alergijskog rinitis i astme su antiinflamatornilekovi, pri čemu antihistaminici i bronhospazmpčotoco nemaju antiinflamatorni efekat.

Upravo intranazlni i inhalatorni kortikosteroidi su zbog svoj antiinflamatornog dejstva osnovni lekovi za lečenje  alergijskog rinitisa i astme.

Zabluda 2: „Kortikosteroidi su opasni lekovi“

Kortizol je hormon koji se stvara u nadrbubržnoj žlezdi i ima brojne ali prvenstveno antiinflamatorne  efekte. Nedostatak kortizola  je ozbiljan zdravstveni problem i osobe sa hipokorticizmom teže se nose sa infekcijama, te kao redovnu terapiju dobijaju supstitucija kortikosteroidima, čija se doza obavezno povećava u slučaju neke infekcije. Koritkosteroidi  dati u obliku tablete ili injekcije imaju sistemski efekat, tj deluju na ceo organizam, i  njihova primena u tom obliku opravdana je recimu u napadu astme kada  je osoba zbog teške hipoksemije vitalno ugružena.

U redovnoj terapiji alergijskog rinitisa i astme, kortikosteroidi se primenjuju lokalno, i imaju lokalni  efekat, odnosno u terapijskim dozama sistemska bioraspoloživost je vrlo mala. Stoga se inhalatorni i intranazalni kortikosteroidi mogu primenjivati veoma dugo, mesecima, u astmi i godinama kao redovna  protivupalna, preventivna terapija. 

Zabluda 3: „Pumpice za astmu stvaraju zavisnost“

Ukoliko osoba sa alergijskim rinitisom i astmom ne koristi preventivnu terapiju (inhalatorne i intranazalne kortikosteroide) već samo lekove za ublažavanje simptoma (ventolin, berodual, ili samo tablete antihistaminika), upalni proces  biva sve intenzivniji i potreba za lekovima koji otklanjaju tegobe sve češća, a efekat sve slabiji.

Isto to bi se dešavalo  kada upalu pluća (bakterijsku) ne bi smo lečili antibioticima, već samo simptome upale (antitusicima i antipireticima), imali bi smo utisak da smo  postali „zavisnici od  paracetamola,jer sve slabije i sve kraće deluje“. Pacijenti koji uredno koriste  inhaltornu terapiju astme po GINA smernicama i  alergijskog rinitisa po ARIA smernicma (a osnovna komponentna svih lekova je lokalni inahalatorni i/ili intranazalni kortikosteroid) imaju vrlo retko ili uopšte nemaju potrebu za  bronhospazmoliticima ili antihistaminicima.

Stoga je vrlo važno da lekar pored toga što poznaje etiopatogenezu bolesti, dijagnostiku i adekvatnu terapiju, u otvorenom razgovoru sa pacijentom otkloni sve neopravdane strahove i zablude vezane za  samu bolest i lekove kojima se ta bolest leči.