Alergijske bolesti su među najčešćim nezaraznim bolestima današnjice, a zbog svoje rasprostranjenosti često se nazivaju „epidemijom 21. veka“. Prema epidemiološkim istraživanjima, oko 25% svetske populacije pati od nekog oblika alergije. Najčešća manifestacija alergijske bolesti je alergijski rinitis (alergijska kijavica), koji pogađa 10-25% stanovništva. Iako alergijski rinitis nije teška bolest, on značajno utiče na kvalitet života, ometa svakodnevne aktivnosti i smanjuje radnu sposobnost. Često je povezan sa alergijskom astmom, što potvrđuje koncept „jedan disajni put, jedna bolest“. Statistički podaci pokazuju da oko 70% obolelih od astme ima alergijski rinitis, dok 20-50% osoba sa alergijskim rinitisom razvije astmu.
Simptomi alergijskog rinitisa
Simptomi alergijskog rinitisa mogu varirati u zavisnosti od uzročnika alergije. Kod polenske alergije (sezonski rinitis) dominiraju:
- Napadi kijanja,
- Vodenasta i obilna sekrecija iz nosa,
- Otežano disanje na nos,
- Smanjen osećaj mirisa,
- Svrab nosa, praćen svrabom i suzenjem očiju.
Kod perzistentnog rinitisa (izazvanog grinjama ili kućnom prašinom) simptomi su blaži, ali trajni, sa naglaskom na otežano disanje i umeren svrab.
Važno je napomenuti da je alergijski rinitis faktor rizika za razvoj astme. Stoga simptomi poput kašlja, otežanog disanja ili „sviranja“ u grudima ne treba zanemariti, jer mogu ukazivati na početak astme.
Uzročnici alergijskih bolesti disajnih puteva
Glavni uzročnici alergijskih reakcija su aeroalergeni. U kućnoj sredini najčešći su grinje i buđ, dok je u spoljašnjoj sredini dominantan polen. Polovična osoba sa alergijskim rinitisom ima alergiju na polen, a u našem regionu najčešći uzročnik je korov Ambrosia artemisiifolia (ambrozija). Ova biljka, doneta iz Amerike u Evropu sredinom 19. veka, izaziva alergiju kod oko 36 miliona odraslih osoba samo u SAD.
Lečenje alergijskih bolesti disajnih puteva
Lečenje se zasniva na tri osnovna pristupa:
- Mere izbegavanja alergena – smanjenje izloženosti poznatim alergenima.
- Farmakološko lečenje – upotreba antihistaminika, kortikosteroida i drugih lekova za ublažavanje simptoma.
- Specifična imunoterapija – dugoročna metoda koja može smanjiti osetljivost na alergene.
Imunoterapija (hiposenzibilizacija)
Imunoterapija je oblik „vakcinacije“ protiv alergena. Dok se tradicionalne vakcine koriste za jačanje imuniteta protiv infekcija, imunoterapija ima za cilj smanjenje preosetljivosti na alergene. Postepeno izlaganje organizma odmerenim dozama alergena dovodi do stvaranja tolerancije.
Postoje dve glavne metode imunoterapije:
- Subkutana imunoterapija – alergen se unosi potkožnim injekcijama. Iako je efikasna, može izazvati neželjene reakcije, uključujući i anafilaktički šok.
- Sublingvalna imunoterapija – alergen se daje u obliku kapi ili tableta koje se apsorbuju ispod jezika. Ova metoda je podjednako efikasna, ali sa manje rizika od neželjenih reakcija.
Imunoterapija se preporučuje osobama sa alergijskim rinitisom kod kojih lekovi nisu dovoljno efikasni ili izazivaju neželjene efekte. Najbolji rezultati postižu se kod sezonskih alergija na polen, a tretman se obično započinje van sezone polinizacije (krajem novembra ili decembra). Prvi rezultati se primećuju već prve godine, a preporučeno je nastaviti tretman 3-5 godina. Imunoterapija ne samo da ublažava simptome, već može sprečiti razvoj astme.
Imunoterapija kod dece i trudnica
Kod dece je imunoterapija efikasna, ali se ne preporučuje za decu mlađu od 5 godina. Za trudnice je relativna kontraindikacija – ne preporučuje se započinjanje tretmana tokom trudnoće, ali ako je imunoterapija već započeta i daje dobre rezultate, može se nastaviti.
Kontraindikacije za imunoterapiju
Imunoterapija nije prikladna za sve. Ne preporučuje se osobama sa:
- Akutnim ili hroničnim plućnim bolestima,
- Teškom nekontrolisanom astmom,
- Srčanim oboljenjima,
- Povišenim krvnim pritiskom (posebno ako koriste beta-blokatore),
- Bubrežnom insuficijencijom,
- Autoimunim ili malignim oboljenjima.
Zaključak
Imunoterapija predstavlja efikasan način lečenja alergijskih bolesti disajnih puteva, posebno kod pacijenata kod kojih standardna farmakološka terapija nije dovoljna. Osim što ublažava simptome, ona može sprečiti progresiju bolesti i razvoj astme. Međutim, važno je da se tretman prilagodi individualnim potrebama pacijenta, uzimajući u obzir sve kontraindikacije i potencijalne rizike.
