Kašalj nije bolest, kašalj je simptom ili refleksna reakcija koja može da ukazuje na neki problem. Posle infekcija disajnih puteva, uobičajeno je da kašalj traje 2-4 nedelje i da prolazi spontano ili na primenjenu terapiju. Ovaj prolazi, akutnoi ili subakutni kašalj može da se ponavlja nekoliko puta godišnje.

Hroničan kašalj je po definiciji kašalj koji traje duže od 8 nedelja u kontinuitetu, bez prestanka.

Osnovni  korak u dijagnostici hroničnog kašlja  je  radiografija  pluća, da bi se isključili uzroci kao što su upala pluća, tuberkuloza,  tumori i drugo. Ukoliko je RTG pluća uredan i nema  patoloških promena, pre detaljne i opsežne dijagnostike važno je ne zaboraviti da neki od lekova za lečenje krvnog pritiska (ACE inhibitori) mogu biti uzrok  kašlja. Stoga se pre dalje opsežne dijagnostike prvo ACE inhibitori zamene ili isključe iz terapije na 2-4 nedelje, te ako kašalj ne prolazi tada se sprovodi dodatna dijagnostika.

Ukoliko se radiografijom ne nađu promene i ACE inhibitori nisu uzrok kašlja, tada se razmatraju drugi mogući uzroci: 

• Promene na gornjim disajnim putevima – alergijski rinitis,  rinosinuzitis sa ili bez polipa  tj sve što može da  dovede do “postnazalnog dripa” koji može da se manifestuje dugotrajnim kašljem. Zato je vrlo bitno uraditi kompletan ORL pregled nekada i sa endoskopijom, alergološke testove, eventualno i CT paranazalnih sinusa.

• Pušenje i HOBP – Poznato je da osobe koje puše vrlo često imaju hroničan kašalj. Upravo ovaj simptom može da ukazuje na nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), koja je ozbiljan zdravstveni problem i zahteva  blagovremenu dijagnostiku i terapiju. Stoga svi pušači koji kašlju duže od 2 meseca, pored  RTG pluća moraju imati i kompletan pregled pulmologa koji uključuje  testove plućne funkcije (spirometrija), a kod određenih visokorizičnih grupa i niskodozni CT toraksa.

• Astma se manifestuje hroničnim kašljam, koji je češći noći, uz osećaj škripanja i sviranja u grudima i/ili osećaj teskobe u grudima. Astma je češća kod osoba koje imaju alergijski rinitis, ali se može  javiti i kod osoba koje nemaju alergiju, ali kod kojih se nakon nekih respiratornih infekcija pokrene imunološki tzv “Th 2 high” odgovor organizma sa povišenim eozinofilima. Pored spirometrije, ovde su vrlo bitni i farmakodinamski testovi, kao i dodatna imunološko-alergološka ispitivanja

• Refluksna bolest  je bolest savremenog čovek i podrazumeva vraćanje sadržaja iz želuca u jednjak i gornje disajne puteve. Većina, ali ne i svi, sa  refluksnom bolesti imaju tipične simptome kao što su žgaravica, gorušica, simptome gastritisa. Oko 25% osoba sa refluksom nema ove tipične gastrointestinalne simptome, ali se žale na kašalj koji je praćen osećajem golicanja u grlu, pogoršava se nakon nekih namirinica, napitaka, ili u ležećem položaju, odnosno vrlo često je praćen osećajem promuklosti ili knedle u grlu (tzv lariingofaringealni refluks).

Pacijenti sa hroničnim kašljem često imaju udruženo nekoliko uzročnika i faktora rizika: tako osobe sa GERB vrlo često imaju astmu i  hroničan rinosinuzitis  kao atipične respiratorne manifestacije, odnosno osobe sa  polipoznim rinosinuzitisom vrlo često imaju astmu nekada i intoleranciju na aspirin. 

U svakom  slučaju kada postoji kašalj koji se ne povlači i ukoliko je intenzivan – savetuje se pregled pulmologa.