U poslednje dve decenije  u Evropi je utrostručen broj gojaznih osoba sa BMI (body mass index) preko 30 kg/m2.

Sa povećanjem telesne mase raste i rizik od brojnih obolenja, među kojima je  opstruktivna sleep apnea (OSA). Kod ekstremno gojaznih osoba sa BMI preko 40 kg/m2 rizik za razvoj OSAS je između 55-90%. Značajniji prediktor za pojavu OSA je  obim vrata i centralni tip gojaznosti koja je češća kod muškaraca kod kojih se masno tkivo nakuplja u predelu trbuha i unutrašnih organa.

Osobe sa OSAS imaju narušenu arhitektoniku sna, česta mikrobuđenja i izražen dnevni umor, a dokazano je da poremećaj spavanja i loš san imaju direktan uticaj na porast telesne mase. U studijama u kojima su ispitivana zdrave osobe kod kojih je dve noći  san bio ogeraničen na manje od 4 sata, uočen je  povećan unos visokokalorijske hrane. Analize krvi kod ljudi koji nedovoljno spavaju  pokazale su da  dolazi do smanjenja nivo leptina ( hormona koji  smanjuje osećaj gladi) i povećanja  nivo grelina (hormona koji stimuliše osećaj gladi). Tako osobe sa  OSAS ulaze u začaran krug,  loš san  povećava  apetit i unos hrane, što  dovodi do povećanja telesne mase,a povećana telesna masa pogoršava težinu  OSAS. 

Izlaz iz ovoga je blagovremena dijagnoza i lečenje OSAS. Odmorna osoba sa dovoljnom dužinom i kvalitetom sna ima dovoljno energije i veću spremnost za fizičke aktivnosti. Istovremeno lečenje OSAS utiče pozitivno na korigovanje hormonskog disbalansa koji doprinosi povećanju telesne mase.

Zlatan standard u dijagnostici OSAS je polisomnografija, odnosno u kućnim uslovima respiratorna poligrafija.